Prijava krivičnih dela

|   Info
Preko 200.000 žrtava godišnje u Srbiji doživi neki oblik nasilja, bilo da je to silovanje, iznuda ili neka oružana pljačka. Stručnjaci upozoravaju da su realne brojke dosta veće. Podatak koji zabrinjava je taj da više od polovine žrtava nikada ne prijavi nasilje, najverovatnije iz straha da se ne ponovi, tvrdi kriminolog, Zlatko Nikolić.

Koliko god bilo traumatično doživeti bilo kakvu vrstu nasilja ili biti žrtva krivičnih dela, ipak treba imati snage isto to nasilje ili delo prijaviti policiji i ući u sudsku proceduru protiv počinioca, objašnjava kriminolog Zlatko Nikolić. On dodaje da ta procedura nije ni malo laka i prijatna za žrtve, ali da je potrebna i da jedino tako počinioci  izlaze pred lice pravde.

Većina organizacija za podršku navodi da trenutno kod nas ima oko 15 000 ljudi koji su pretrpeli neki oblik kriminala, ali i da oni svake godine dobijaju bespaltnu pravno- stručnu pomoć i šansu da život nastave sa što manje posledica. Ipak, naš sagovornik smatra da kazne za počinioce najtežih krivičnih dela neće sprečiti ponavljanje tih dela.

U Ministarstvu pravde  podsećaju da od 1.oktobra počinje primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći posebno ranjivim grupama, kao što su maloletnici, žrtve porodićnog nasilja ili trgovina ljudima i decom. S tim u vezi naša zemlja već ima spremnu Strategiju za zaštitu žrtava i svedoka krivičnih dela, koja podrazumeva proces od obaveštavanja žrtava preko psihološke pomoći, medicinske pa čak i stambene.