Izvor: FoNet

U Srbiji se na Badnji dan u kuću unosi i loži badnjak - mlado drvo, obično grana hrasta.

Pored badnjaka, u kuću se unosi i slama, koja simbolizuje slamu iz jasli na koje je položen tek rođeni Hrist.

Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica - obično prase, retko jagnje, ponegde ćurka ili guska. 

Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. 

Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Posle Božića, tačnije na treći dan Božića  - na Svetog Stefana, slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Negde se za Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i mazana medom. Česnica se za večerom lomi, a ne seče.

Paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save u Beogradu planirano je za danas u 16 časova, posle kojeg će biti održano bdenje, a u ponoć Božićna liturgija.