Đedović Handanović je istakla da je energetska sigurnost Srbije prioritet, a da njeno očuvanje u izuzetno izazovnim uslovima zahteva dobru pripremljenost svih proizvodnih kapaciteta, posebno termoelektrana, kao i stabilnu proizvodnju uglja.

Ministarka je rekla da je uloga termoenergetskog sektora posebno značajna u ovoj istorijski nepovoljnoj hidrološkoj godini na Dunavu, napomenuvši da su dotoci ove reke sada niži nego u avgustu i da se kreću približno 1.150 kubnih metara u sekundi.

Zbog toga naše najveće hidroelektrane proizvode manje od trećine svoje prosečne proizvodnje. Svaki megavat-sat električne energije koji moramo da obezbedimo na tržištu ima i značajne finansijske posledice koje snosi EPS, objasnila je ona.

Na sastanku u termoelektrani „Nikola Tesla A”, direktori su informisali ministarku da su remonti sistema za proizvodnju i dopremu uglja završeni, dok se završetak remontnih aktivnosti u termoenergetskom sektoru očekuje početkom novembra, jer su prilagođavani lošoj hidrologiji.

Đedović Handanović je, govoreći o proizvodnji uglja, naglasila da je nadoknađen zaostatak iz prvog dela godine i da je proizvodnja sada na nivou planiranih vrednosti.

Ona je podsetila i na to da je zbog nepovoljnih uslova na Dunavu mesecima bio usporen transport uglja, koji se koristi za poboljšanje kvaliteta i povećanje toplotne moći kolubarskog uglja, dodavši da je to važno kako bi najveći proizvodni kapaciteti u Obrenovcu mogli da rade maksimalnim mogućim kapacitetom.

Prema njenim rečima, zalihe uglja na deponijama termoelektrana dostigle su približno 1,93 miliona tona i približavaju se cilju od dva miliona tona, što predstavlja važan oslonac za stabilnu proizvodnju električne energije tokom zime.

Nastavak stabilne proizvodnje uglja i dalje povećanje zaliha ostaju među našim prioritetima, jer pouzdan rad termoelektrana zavisi i od sigurnog snabdevanja ovim energentom. U tome će značajnu ulogu imati i nova rudarska oprema koja je počela s radom na „Radljevu“, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je, govoreći o grejanju, istakla da su EPS-ova topifikaciona postrojenja spremna za grejanje Obrenovca, Kostolca i Požarevca.

Budući da lazarevačko naselje Veliki Crljeni nema alternativno grejanje, od juče je u pogonu i jedan kotao termoelektrane „Kolubara”. To je najstarija termoelektrana i prethodnih devet meseci nije radila, ali sada je ona jedini izbor, objasnila je ona.

Đedović Handanović je predočila da Srbija ide putem energetske tranzicije i smanjenja emisija štetnih gasova, ali da ne možemo donositi odluke preko noći i ostaviti ljude bez grejanja tokom zime.

Ministarka je posebno istakla značaj ulaganja u zaposlene, naglasivši da su ljudi jedan od ključnih preduslova za stabilno funkcionisanje kompanije i pouzdan rad elektroenergetskog sistema.

Prema njenim rečima, u poslednje tri godine „Elektroprivreda Srbije” zaposlila je 2.913 radnika, od kojih je 2.026 prethodno bilo angažovano preko kompanije „Protent“.

Samo u ovoj godini iz „Protenta” su u EPS prešla 854 radnika, dok je za 2027. planiran prijem više od 1.900 radnika, čime jasno pokazujemo da je naš cilj da svi koji neposredno učestvuju u proizvodnji uglja i električne energije budu zaposleni u EPS-u, naglasila je ministarka.

Đedović Handanović je poručila da su u najvećoj energetskoj kompaniji u Srbiji otvorena vrata i za nove generacije inženjera i radnika, kojih je u poslednje tri godine zaposleno dva puta više nego u periodu od 2020. do 2023. godine.

U isto vreme, unapređen je i položaj zaposlenih kroz kontinuirani rast plata koje su ove godine povećane za 10 odsto i koje će od 1. januara 2027. biti dodatno povećane. Nastavićemo i trend jačanja kadrovskog kapaciteta i trend jačanja materijalnog položaja zaposlenih, zaključila je ministarka.