Izvor: Vlada Republike Srbije

Đedović Handanović se sastala sa ministrom finansija Azerbejdžana Sahilom Babajevim, ministrom ekonomije Mikailom Džabarovim, ministrom energetike Parvizom Šahbazovim i predsednikom kompanije „Socar“ Rovšanom Nadžafom.

Ona je navela da je planirano da se u narednih mesec dana usaglase i formalizuju osnovne odredbe i komercijalni uslovi za izgradnju gasne elektrane, kao i rokovi za projektovanje i izgradnju.

Sa završetkom gasne elektrane 2030. godine, potrošnja gasa bi se dodatno povećala. Za rad elektrane godišnje treba 600 miliona kubika gasa, čime bismo ujedno maksimalno koristili i kapacitet gasnog interkonektora Srbija–Bugarska, ukazala je ministarka.

Đedović Handanović je prenela da je postignut dogovor o održavanju redovnih sastanaka naših tehničkih timova u Beogradu i Bakuu, kako bi se što pre zatvorila sva otvorena pitanja.

Prema njenoj oceni, nova gasna elektrana će biti značajno efikasnija i sa nižim proizvodnim troškovima u poređenju sa postojećim gasnim kapacitetima, obezbeđujući stabilnu proizvodnju električne energije, sa nižim emisijama.

Kao prioritetan projekat prepoznata je u strateškim dokumentima, kao i u programu „Srbija 2030“, a njenom izgradnjom, pored dodatne energetske sigurnosti, pripremamo se i za očekivani porast potrošnje energije, u vezi sa većom upotrebom veštačke inteligencije i izgradnjom data centara, objasnila je ministarka.

Ona je predočila da je ukupna vrednost investicije još u fazi procene, uz projektovani vek eksploatacije od najmanje 25 godina.

Đedović Handanović je navela da je Niš izabran kao lokacija za novu elektranu zbog direktne oslonjenosti na interkonekciju Srbija–Bugarska, čiji je kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, i povezanosti sa gasovodom Balkanski tok.

Takođe, kako je dodala, dodatnu sigurnost daje mogućnost snabdevanja prirodnim gasom (LNG) interkonektorima iz pravca Severne Makedonije i Grčke, koje planiramo da završimo do 2028. godine.

Izgradnja gasne elektrane biće i podsticaj razvoju privrede na jugu Srbije, kroz uključivanje domaćih firmi u realizaciju projekta, kao novi izvor električne energije za industriju, ali i kao izvor toplotne energije za Niš, navela je ona.

Prema njenim rečima, izgradnja gasne elektrane prvi je zajednički poduhvat energetskih kompanija – EPS-a, „Srbijagasa“ i azerbejdžanskog „Socar“-a, koje će biti nosioci aktivnosti u delu pripreme tehničke dokumentacije.

Za Srbiju je, kako je ukazala, posebno važno to što Azerbejdžan, preko kompanije „Socar“, u ovom projektu ne učestvuje samo kao snabdevač gasa, već kao strateški partner u razvoju proizvodnog kapaciteta.

Ona je podsetila na to da je Azerbejdžan strateški partner Srbije u energetici i prva zemlja sa kojom je Srbija diversifikovala snabdevanje prirodnim gasom.

Isporuke gasa iz Azerbejdžana su povećane dva puta otkad smo započeli saradnju pre tri godine, a prošle godine su bile oko dva miliona kubika dnevno i čine najveći deo naše trgovinske razmene, precizirala je Đedović Handanović.

Srbija i Azerbejdžan su dve prijateljske zemlje koje svoje odnose brižljivo grade i stalno unapređuju, ukazala je ministarka i ocenila da će zajednički poduhvat izgradnje gasne elektrane kod Niša dugoročno ojačati i produbiti našu stratešku saradnju, kao i energetsku bezbednost Srbije.

U razgovoru sa ministrima Vlade Azerbejdžana bilo je reči i o energetskoj situaciji u Evropi i Aziji u uslovima rata na Bliskom istoku i posledicama sukoba na rute snabdevanja gasom i naftom, cene i dostupnost energenata.