Samim tim, potrebna je češća zaštita u vidu prskanja, što dodatno utiče na cenu krajnjeg proizvoda, ali i na kvalitet, kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu.

Poljoprivrednici ove godine imaju pune ruke posla, ali ne od prinosa. Kiše koje su obeležile proleće, nanele su štetu usevima jer su doprinele razvoju bolesti.

Zato proizvođači, kako kaže Stojanović, češće prskaju zasade, što nije dobro.

Na terenu su već uočljive promene na zasadima pa iz PSSS apeluju da poljoprivrednici savete potraže od stručnih lica. Ono što se sada već može zaključiti je da će prinosi kada je reč o voćarskim, ratarskim, povrtarskim i vinogradarskim kulturama biti nešto manji zbog kiša koje padaju gotovo svakodnevno.

Isto važi i za kulture koje se sade u plastenicima. Visoka vlažnost vazduha i manji broj sunčanih dana doveo je do toga da rasad u njima sporije napreduje, ali i da se više prska. Narodna izreka kaže “kišna godina, gladna godina” a da li će biti tako saznaćemo na jesen.