Izvor: FoNet

Odluka je doneta i zbog održavanja inflacije u granicama cilja u srednjem roku, saopštila je danas centralna banka.

Odluku o nastavku oblažavanja monetarne politike Izvršni odbor NBS doneo je pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, ali i imajući u vidu i odluke centralnih banaka i vlada zemalja u svetu.

Izvršni odbor naglašava da je Srbija ovu krizu dočekala u povoljnijoj poziciji, sa privrednim rastom od 4 odsto, niskom i stabilnom inflacijom, stabilnom fiskalnom situacijom, i rekordnim deviznim rezervama.

To je otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da to ne ugrozi makroekonomsku stabilnost.

Donoseći ovu odluku, Izvšni odbor NBS imao je u vidu i prethodne preduzete mere monetarne politike, ali i činjenicu da je obezbeđena niska i stabilna inflacija, koja je u februaru ove godine iznosila 1,9 odsto međugodišnje.

U narednom periodu, Izvršni odbor procenjuje da će inflatorni pritisci i dalje biti niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega po osnovu znatnog pada cene nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije, što če biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.

Širenje korona virusa znato je pogoršalo izglede za globalni ekonomski rast, zbog čega se u velikoj meri smanjuje projekcije privrednog rasta za ovu godinu i za sve vodeće ekonomije sveta i za zemlje u razvoju.

Koordinirane akcije monetarne I fiskalne politike trebalo bi da doprinesu ublažavanje negativnih efekata po globalni privredni rast i zadržavanju povoljnih uslova finansija na međunarodnom finansijskom tržištu, ističe NBS.

Izvršni odbro NBS ističe da su podaci o kretanju pokazatelja ekonomske aktivnosti I izvorima njenog finansiranja na domaćem tržištu za prva dva meseca bili povoljni, a mnogi i iznad očekivanja NBS.

Smanjenje privredne aktivnosti usledilo je u drugom polovini marta, na šta su, pored niže eksterne tražnje uticali i otežani uslovi poslovanja u mnogim delatnostima.

Nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti trebalo bi da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije.

Prema oceni Izvršnog odbora NBS, srednjoročna perspektiva ekonomije je i dalje povoljna, a ublažavanju negativnih efekata krize na privrednu aktivnost u kratkom roku trebalo bi da doprinesu mere monetarne i fiskalne politike, navodi se u saopštenju NBS.