Macut je u emisiji „Uranakˮ na Televiziji K1 istakao da ta prijateljstva imaju politički i ekonomski značaj, kao i da je među pomenutim zemljama veliki broj onih koje nisu priznale samoproklamovanu nezavisnost tzv. Kosova.

On je naveo da je komemorativni skup u Beogradu posvećen 65-godišnjici Prve konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, održane u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine, pokazao da u svetu postoji potreba za multilateralizmom.

Nesvrstanost, kako je objasnio, ne znači odsustvo saradnje, već mogućnost da država razvija odnose sa različitim partnerima i samostalno određuje svoje interese.

Premijer je, ističući da Pokret nesvrstanih predstavlja oslonac modernom svetu u pokušaju da se izađe iz usmerenog dirigovanja politike, podsetio na to da Srbija u ovom pokretu trenutno ima status posmatrača, ali da to ne umanjuje njen značaj unutar ove grupacije. Prema njegovim rečima, organizacija komemorativnog skupa u Beogradu pokazala je da naša zemlja baštini istoriju velike zemlje kakva je bila Jugoslavija, da je uspešno nastavila taj kontinuitet, kao i da raspolaže potrebnim kapacitetima, diplomatskim znanjem i iskustvom da okupi veliki broj međunarodnih delegacija.

Macut je rekao da je juče poslata politička poruka da Srbija pripada nesvrstanima i dodao da očekuje konkretne rezultate u oblastima ekonomije, obrazovanja, energetike i digitalnih tehnologija.

Srbija, kako je ocenio, treba da obnovi nekadašnje veze, ali i da ih prilagodi savremenim potrebama, kao i da posveti veću pažnju obnovljivim izvorima energije.

Veliki prostor za saradnju postoji i u oblasti digitalizacije jer brojne zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike žele da modernizuju državnu upravu i druge javne sisteme, ukazao je predsednik Vlade i istakao da Srbija može da ponudi digitalne tehnologije i iskustvo na tom planu.

Macut se osvrnuo i na pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, ocenivši da je to problem za čitavo društvo i da Univerzitet treba što pre da izradi analizu razloga zbog kojih je ispao iz grupe 500 najbolje rangiranih na svetu, kao i strategiju za oporavak i sprečavanje daljeg pada. On je naveo da pad traje kontinuirano od 2021. godine, uz kratkotrajni oporavak 2023. godine, i upozorio na to da će se posledice zastoja u radu iz prethodne dve godine tek odraziti na buduće pozicije jer se pri rangiranju vrednuju kumulativni rezultati.

“Očekujem od Univerziteta da sprovede akcioni plan. Država ga neće nametati jer je Univerzitet nezavisan u donošenju odluka, ali je istovremeno dužan da sprovodi nastavu i naučnoistraživački rad”, poručio je premijer.