Mali je, na početku sednice, na čijem se dnevnom redu nalazi i predlog zakona koji se odnosi na pružanje jednokratne finansijske podrške određenim kategorijama stanovništva, kao i jednokratne novčane naknade punoletnim građanima, poručio da je briga o ljudima suština naše politike.

On je istakao da je važno razumeti kontekst u kojem se rebalans budžeta predlaže, pre svega svetske izazove koji traju, sukobe i nestabilnosti koji stvaraju pritisak na cene nafte i naftnih derivata.

Uprkos svemu, držimo se dobro – sa inflacijom u julu od 1,9 odsto, stopom rasta od 3,4 odsto u prvoj polovini godine i 3,6 odsto u drugom kvartalu godine, što nas svrstava među tri, četiri ekonomije Evrope sa najvećim rastom, rekao je prvi potpredsednik Vlade.

Prema njegovim rečima, Srbija će ove godine prvi put premašiti nivo BDP-a od 95 milijardi evra, dok je BDP 2013. godine iznosio 35 milijardi.

Naša ekonomija je danas tri puta jača, a naredne godine, kada se održava Ekspo, očekujemo da BDP prvi put pređe sto milijardi evra. Sve što radimo usmereno je ka kapitalnim investicijama i podizanju životnog standarda, a za rezultat imamo nikada brži rast ekonomije, istakao je Mali.

On je ukazao i na to da je javni dug zemlje pod kontrolom, te da do kraja godine neće premašiti 45 odsto, što je daleko ispod mastrihtskog ograničenja od 60 odsto i dvostruko manje od zaduženosti evrozone, koja iznosi 88-89 odsto.

Srbija u ovom trenutku, kako je naveo, na računu ima skoro 600 milijardi dinara, što znači da je potpuno likvidna, zatim više od 50 tona zlata u rezervama i više od 30 milijardi evra deviznih rezervi, uz stabilan kurs, uprkos pritiscima i izazovima.

On je istakao i da su prihodi budžeta ove godine veći od planiranih, kao i da je rebalansom predviđeno 112,5 milijardi dinara prihoda više u odnosu na inicijalni budžet, dok je manji samo planirani prihod od akciza, koji je smanjen za 20 odsto kako bi se umanjio rast cena nafte i naftnih derivata.

Mali je poručio da je predlogom rebalansa povećan budžet za kapitalna ulaganja, koji iznosi sedam odsto BDP-a, odnosno oko 780 milijardi dinara.

On je precizirao da je rebalansom predviđeno skoro 30 milijardi dinara više za sektor zdravstva, da je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prvi put izdvojeno 7,3 odsto budžeta, te da je predviđeno i gotovo 25 milijardi dinara više za socijalnu zaštitu.

Prvi potpredsednik Vlade je naveo da će roditelji-negovatelji ubuduće primati mesečno 65.000 dinara, da država kroz Alimentacioni fond pomaže roditeljima koji sami brinu o deci, te da je planirana već najavljena jednokratna pomoć penzionerima, građanima koji primaju socijalnu pomoć, dečji dodatak, borački dodatak i borcima.

On je dodao da će 14. septembra penzionerima biti isplaćeno 35.000 dinara, 27.500 ili 20.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije, te po 25.000 dinara građanima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, dečji dodatak, borački dodatak i po 10.000 dinara borcima.

Takođe, od 22. do 25. septembra svim punoletnim građanima biće isplaćeno po 6.000 dinara, naglasio je Mali.

On se osvrnuo i na činjenicu da će od 1. januara 2027. godine minimalna zarada iznositi 600 evra, nakon povećanja od 9,2 odsto.

Mali je predočio da je stopa nezaposlenosti trenutno 8,9 odsto, te da je stabilno tržište rada cilj i u budućnosti, uz otvaranje novih radnih mesta, dodajući da smo jedina zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU sa investicionim kreditnim rejtingom.

On je zaključio da prioritet ostaje briga o građanima, uputivši poziv poslanicima da podrže takvu politiku usvajanjem rebalansa i pratećih zakona koji se nalaze na dnevnom redu parlamenta.