Izvor: FoNet

Šapić je, posle obilaska Hitne pomoći, rekao novinarima da se nada da će radovi biti završeni u roku i da će za dve godine Beograd dobiti potpuno nov, uslovan objekat kakav zaslužuje, kao i da će zasposleni u toj ustanovi raditi u daleko boljim uslovima.

U toku je projektovanje pasarele koja bi trebalo da povezuje Železničku stanicu Prokop, Hitnu pomoć i ostale zdravstvene ustanove koje se nalaze u tom delu grada, dodao je Papić.

Projekat rekonstrukcije Hitne pomoći obuhvatiće radove na poboljšanju energetske efikasnosti, kao i dogradnju i proširenje postojećih objekata za dodatnih 8.000 kvadratnih metara.

U rekonstrukciju Hitne pomoći biće uloženo ukupno 15 miliona evra, od kojih je deset miliona donirala Evropska unija (EU), a pet miliona evra je kredit uzet od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ministarka zdravlja Danica Grujičić ocenila je da će grantovi koje su obezbedili EU i EBRD omogućiti da lekari, medicinske sestre i tehničari, kao i svi koji održavaju vozila, dobiju normalne uslove za rad.

"Ovi sada postojeći uslovi nisu normalni", rekla je ministarka.

Danica Grujičić je rekla da će se značajno povećati i mogućnost za prijem poziva građana, a samim tim i bolji odgovor lekara pacijentima koji imaju zdravstvene probleme.

Planirano je da u okviru Hitne pomoći bude veliki centar za obuku svih lekara koji žele da "obnove naprednu lekrasku prvu pomoć koju je potrebno ukazati životno ugroženim pacijentima", dodala je.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da "mora još snažnije i više da se radi na povećenju energetske efikasnosti javnih objekata".  

Ona je rekla da će Hitna pomoć moći da uštedi značajna sredstva koja izdvaja za energiju i da ih usmeri u svoje poslovanje, kao i da će se smanjiti zagađenje.

Dubravka Đedović Handanović je rekla da je u prethodne dve godine Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji s Vladom Srbije, završilo sanaciju više od 30 javnih zgrada, pre svega, domova zdravlja, vrtića i škola širom Srbije, u šta je uloženo ukupno oko milijardu i sto miliona dinara.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je Hitna pomoć od izuzetnog značajna, jer brine za svih 1,6 miliona stanovnika Beograda i da je zato neophodno da bude u odličnom stanju.

Žiofre je rekao da je EU do sada za energetski sektor u Srbiji donirala oko milijardu evra, a za zdravstvo više od 320 miliona evra.

I direktor EBRD za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli ocenio je da je rekonstrukcija Hitne pomoći važan projekat za Beograd i Beograđane.

"Ovim ćemo dobiti znatno proširen, modernizovan i energetski efikasan centar urgentne medicine", rekao je Kolanđeli.

Kolanđeli je rekao da energetska efikasnost zgrada treba da bude prioritet za Srbiju i dodao da je to važno zbog energetske sigurnosti zemlje i zato što će obezbediti čistiji, vazduh u gradovima, omogućiti otvaranje novih radnih mesta, razvijanje privrede na lokalnom nivou.