Izvor: FoNet

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da su zakoni rezultat pažljive analize i da su u kreiranje bili uključeni ministarstva finansija, privrede, trgovine, turizma i telekomunikacija, kabinet ministra za inovacije i tenološki razvoj, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i Poreska uprava, a da su konsultanti bili i ljudi iz USAID.

On je istakao da je neophodno razvijati tržište kapitala, a da će donošenjem ovih zakona investitori iz inostranstva, ali i oni iz Srbije, moći da prikupljaju razne izvore finansiranja sa tržišta kapitala, koje nisu samo krediti kod banaka, već i emisija hartija od vrednosti, kakve su obveznice.

"Smanjujemo troškove kapitala za našu zemlju, smanjujemo rizik ulaganja za našu zemlju, samim tim su povoljniji i uslovi zaduženja ili finansiranja i za privredne subjekte", istakao je Mali.

Poslanik Stranke moderne Srbije (SMS) Aleksandar Stevanović rekao je da je zakon o alternativnim i investicionim fondovima dobra osnova, ali da je potrebno dodatno urediti sistem u kojem se taj zakon nalazi.

"Taj zakon jeste kupovina jedne solidne njive. Međutim da bi ta njiva dala prinose potrebno je da se zadovolje još neke stvari, počevši od znanja, odgovarajućih đubriva, podsticaja i sličnih stvari da bismo došli u poziciju da nešto što jeste objektivan potencijal i dobra osnova počne da daje plodove", rekao je Stevanović.

On je ukazao da kako bi Srbija privukla fondove, koje sada nema, treba da uradi izmene koje se tiču fiskalne politike, koje će pratiti zakon o alternativnim i investicionim fondovima, koji je u osnovi dobar.

Poslanica Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Slavica Živković ocenila je da su investicioni fondovi alternativa između štednje u banci i investiranja, da nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali da donose veći prinos na uložena sredstva.

Živković je istakla da su investicioni fondovi veoma zastupljeni u razvijenim privredama sveta, gde predstavljuju sastavni deo finansijskog tržišta i da je prosečna stopa prinosa investivcionih fondova u razvijenim zemljama od osam do 15 odsto godišnje.

Ona je izrazila i očekivanje da će doći do ekspanzije svih vrsta investicionih fondova.

I samostalni poslanik Miladin Ševarlić izrazio je bojazan zbog usklađivanja zakona sa pravnim tekovinama EU i rekao da se Srbija prilagođava zakonovastvu EU, bez izgleda da će ikada biti deo te zajednice.