Izvor: FoNet

Kako se navodi u saopštenju gradske uprave, reč je o zgradama Hitne pomoći, Gradske biblioteke, Studentske poliklinike i Stacionara.

Ovaj projekat je vredan 16 miliona evra, od čega je 11 miliona evra obezbeđeno iz bespovratnih sredstava Evropske unije, iz Instrumenta pretpristupne pomoći EU (IPA), a pet miliona evra Ugovorom o kreditu sa EBRD.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da pre četiri godine energetska efikasnost nije bila pitanje kome se posvećivalo ovoliko pažnje prilikom realizacije i planiranja projekata, kao što je to slučaj danas.

"Pokazalo se da smo u sinergiji sa Evropskom unijom još tada prepoznali nešto što će biti tema u narednim godinama i decenijama, a sve to je potvrđeno prošle nedelje otvaranjem klastera četiri – Zelene agende i održive povezanosti, gde je jedan od važnih segmenata energetika i energetska efikasnost", rekla je Joksimović, a navodi se u saopštenju.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da će Beograđani na raspolaganju imati funkcionalnije objekte, naročito zgradu Hitne pomoći, koja će imati dodatnih 6.000 kvadrata.

"Posebno bih istakao to što je Grad Beograd u saradnji sa nadležnim ministarstvima uspeo da pokaže da je spreman za realizaciju ovako velikog projekta i obezbedio 11 miliona evra bespovratnih sredstava, na čemu smo izrazito zahvalni Evropskoj uniji", rekao je Radojičić.

Direktor EBRD za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli istakao je da je energetska efikasnost jedan od ključnih prioriteta za EBRD kada je Srbija u pitanju.

"Mislim da je to početna tačka smanjenja emisije štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida. Zgrade koje budu renovirane i energetski efikasne biće svakako komfornije za korišćenje, a naravno da će nakon realizacije ovog projekta biti energetski stabilnije i bezbednije. Takođe, to je veoma dobar način za stimulisanje otvaranja 'zelenih' radnih mesta i investicija u lokalnoj ekonomiji", istakao je Kolanđeli.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je istakao da današnje potpisivanje ugovora i početak realizacije ovih projekata pokazuje zajedničku posvećenost EU, Srbije i Grada Beograda "zelenoj energiji".

"To je apsolutni prioritet Evropske unije, jer smo se obavezali na smanjenje emisije štetnih gasova i umanjenje efekata staklene bašte. Energetska efikasnost ima centralnu ulogu u tom zadatku, jer ćemo napretkom po tom pitanju trošiti manje električne energije i samim tim smanjiti emisiju štetnih gasova. Takođe, ne bi trebalo zanemariti ni smanjenje troškova za električnu energiju", rekao je Žiofre, a navodi se u saopštenju.