Izvor: Tanjug

Vučević je, na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, istakao  da je to dve stotine trajanja burne i stradalne istorije jednog naroda koji je, kako je rekao, svedočio i u istoriju ispraćao države, carstva, ideologije i ipak opstajao i iz energije ljubavi prema sopstvenom identitetu izrodio Maticu srpsku.

"Maticu koja je rođena u trećoj deceniji 19. veka u Pešti, van granica tadašnje srpske države, ali na samom ishodištu srpske duhovnosti tog vremena. Maticu koja je u tom istorijskom času bila ognjište i dom svih Srba, čak i kad jednog zajedničkog državnog krova nad svima nama nije bilo i koja je bila duhovni prostor saborovanja u vremenu rasajanja", rekao je Vučević.

Dodao je da je Matica koja je mirno, dostojanstveno i postojano u istoriju ispratila i austrijsko carstvo i austrougarsku monarhiju i Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i potonju Kraljevinu Jugoslaviju i Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju,  Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju, Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i koja je dočekala stvarnost Republike Srbije u čije  je ontološke temelje ulivena.

"Dočekala je svoju Srbiju. Sve je to srpski narod preživao i nadživao upravo zato što je imao svoju Maticu i zato što je znao i verovao da je pripadnost tom narodu od Boga blagoslov, ako veruješ i voliš ono što jesi", rekao je Vučević.

Istakao je da stoga današnjom svečanom akademijom sadašnja generacija ne obeležava tek dva stoleća istorijske trajne institucije koja se sabrala, već dva puna veka istrajnosti jednog naroda da sačuva samog sebe u svim okolnostima.

On je istakao da je Matica zato srpska, uvek i zauvek bedem odbrane onog što jesmo i što svojevoljno biramo da budemo.

"Bedem iza kojeg nema rezervnog položaja, iza kojeg ne postoji druga linija odbrane, iza kojeg više nema ni Srbije u duhovnom i identitetskom smislu, a ni srpskog naroda kao zajednice sećanja i trajanja. Bedem koji stoji između uzvišene kulture sećanja i profane i autošovinističke nekulture zaborava, na koju tako beskompromisno poziva današnji nesrećan trenutak čovečanstva u kojem je sve nacionalno i suvereno prokuženo", rekao je Vučević.

Vučević je istakao da je Matica srpska stražar koji bespoštedno čuva vrednost i nasleđe, ali prvenstveno reč srpsku i jezik srpski.

"A ukoliko jednom narodu oduzmemo aksiologiju, jezik i reč, oduzimamo mu i logiku postojanja. Jer na svakom početku bejaše reč. Istina logosa nije teološka mudrost, već ontološka osnova svakog postojanja. Dvovekovna odbrana naše kulture, naše književnosti, našeg jezika i naše reči, braćo i sestre, odbrana je našeg sveta i našeg postojanja", naglasio je Vučević.

On je dodao da savremena filozofija otkriva da čovek ne misli i ne može da misli izvan jezika, čovek, kako je rekao, svet ne posmatra, pa ga tek onda imenuje, naprotiv, on sveta razumeva upravo kroz pojmove kojima ga imenuje.

"Jezikom i rečima ga gradi, kao što gradi svoju svest o njemu i o sebi o njemu. Mi smo tu reč u genetici svojoj, u mislima i u sećanjima, u onome što je naša suština progovorili i spoznali na srpskom jeziku. Taj jezik koji se srpski zove je nukleus svega i svih nas", rekao je Vučević.

Prema njegovim rečima, i baš iz tog razloga "svi oni koji bi da nas ruše i unište prvo napadaju taj jezik i srpsko pismo - ćirilicu kao naše obeležje.

"Misija matice srpske već dvestotine godine sveta je ključna, a to je misija odbrane reči i jezika, misija straže nad logosom i svešću srpskog naroda. Dve stotine godine misija Matice srpske nije kulturna politika, već egzistencijalna nužnost", rekao je Vučević.

Kako je rekao, ako nam izmene pojmove, izmenili su nam svest, a ako nam izmene jezik i pismo, izmenili su i nas.

"Ako izgubimo sposobnost da imenujemo, izgubili smo sposobnost da mislimo. A onaj narod ko izgubi sposobnost da misli na svom jeziku i na svom pismu, da to vekoveča i za pokolenja čuva kroz svoju književnost, izgubio je sposobnost da traje i da čuva istinu i slobodu. A možda izgubio je pravo da to čini", rekao je on.

Vučević je dodao da zato nikog i ne treba da čudi što su u vremenima najtežih iskušenja upravo knjige prvo spaljivane, biblioteke bombardovane, upravo ćirilica zabranjivana i upravo srpski jezik surovo i brutalno zatiran.

"Setimo se toga radi da je dana 25. aprila 1941. godine donet Zakon o zabrani ćirilice u takozvanoj nezavisnoj državi Hrvatskoj. Zato nikog ne treba da čudi što će Matica srpska uvek biti prva na udaru svih onih koji žele da demontiraju svet u kojem znamo ko smo i u kome pamtimo ko moramo biti. Smeta zato što je srpska i zato što je Matica. A još manje treba da čudi to što baš iz tih razloga Maticu srpsku nikada nećemo dati, pa makar nas ne ostalo više od ovih nekoliko stotina hiljada ljudi u ovoj sali i ispred pozorišta", rekao je Vučević.

Podsetio je da iz Novog Sada Matica srpska deluje već 162 godine.

"Ovde se čuje zvuk zvona koviljskog manastira, ovde je srpska gimnazija. Odavde je propovedao Miletić, odavde su se u nebo vazneli bački mučenici i odavde se iz ovog šanca Petrovaradinskog branila i brani Srbija. Zato je napad najjači morao uvek da bude baš ovde, da nas ponizi i vrati na ono što su nam velike sile dosudile da bude našem Berlinskim kongresom 1878. godine. Da nam pokažu gde nam je mesto i koja nam je uloga u evropskoj istoriji i kulturi", naveo je Vučević.

Samo su, kako je rekao, zaboravili jednu stvar - da taj format i tu ulogu mi nikad nismo i nikad nećemo prihvatiti.

"Nama je otadžbina vera, nama je otadžbina san i smisao, nama je sloboda i ideal kome letimo. Večerašnja matica srpska još jednom nedvosmisleno pokazuje da ima moć sabiranja najčestitijih među nama. Ona ponovo pokazuje svoju sposobnost da od naroda učini više od pukog generacijskog zbira, da možemo da budimo živa zajednica oni koji su bili, oni koji jesmo i oni koji će tek biti", poručio je Vučević.

Da čuvanjem jezika i kulture utvrdi sećanje i kontinuitet zajednice u pokojnih, živih i još uvek nerođenih, kontinuitet koji garantuje da narod nije samo sadašnjost, već i zavet prošlosti i odgovornost budućnosti, dodao je on.

Naveo je i da najveći zadužbinari Matice i njeni osnivači i časnici kao što su Sava Tekelija, Marija Trandafil, Platon Atanacković, Jovan Hadžić, Josip Milovuk, Đorđe Natošević i drugi, nisu darivali ovoj instituciji zidove, već budućnost i mesto gde će se stolećima sabirati reči, vrednosti i pamćenje.

"Na nama je da budemo dostojni njih i da po svaku cenu sačuvamo košnicu srpstva u kojoj se od 1826. godine neprekidno iz nektara političko-istorijskog iskustva stvara slatki med našeg srpstva", istakao je Vučević.

Kako je naglasio, čuvajući svoju reč, čuvamo svoj svet, čuvajući svoj jezik, čuvamo sebe i svoju čast, a čuvajući svoju Maticu, čuvamo i Srbiju.